Stupila je u hladnu vodu. Koža joj se naježila, a bradavice gotovo bolno očvrsnule. Kamenje je bilo klizavo, pa se bacila u jezero posle nekoliko koraka. Studen joj je prijala, već se osećala čistije. Zahvatila je vodu šakama i pljusnula se dvatriputa. Zatim je zagnjurila glavu. Svežina jezera odagnavala je strašne i nerazumljive prizore kojima su bili izloženi.
Prisećala se kako se ko vladao pred ništavilom. Očekivala je da će se devojčica prva slomiti. Ili baka. Obe su netremice posmatrale uskovitlani haos, ali uspele su da mu se otrgnu. Pukla je streličarka. Verovatno joj je um odavno nagrizlo ludilo. Znala je i sama da posl svega čega se nagledala nije najuravnoteženija. Nasmejala se glasno, kao da želi to sebi da potvrdi. Ludost ne obuzima ludake, zar ne?
No comments:
Post a Comment