R11

Probudio sam se na plaži. More je prebiralo po šljunku. Sunce nisam video, zastor od oblaka prekrio je nebo. Sinulo mi je da se obično ljudi pitaju "otkud ja ovde?" kada se probude na nepoznatom mestu. U stvari, ne znam, nikada mi se ranije nije to događalo. Valjda sam pod utiskom filmova i serija? Ono, kao vidimo glavnog junaka koji se budi i malo je razdrljen i kao gde sam to ja... Jebote, možda i nisam junak, možda sam junakinja.
Prepipam se i vidim da je aparatura za muški rod tu. Osim ako nisam trandža, dečak sam. Kako to da ne znaš šta si? Pa, o tome vam i govorim. Osećao sam se jebeno nepovezano, kao da sam na ceo ovaj pejzaž nalepljen. Možda je ovo sve samo san iz koga ću se probuditi u neki sledeći. Jebiga, za sada sam ovde na plaži, odeven u nekakvu pidžamicu. Možda sam utekao iz ludare? Ili sam nekakav tajni eksperiment...

Ustajem. Dobro m ide. Skočan sam na stopalima. Protegnem se, to mi je trebalo. U je... gladan sam. To vam u tv-seriji nikad ne kažu. Glavni junak nikad nije gladan, osim kad treba da mu se prospe kečap po novoj košulji. Osvrćem se. Nigde bistroa, kafića, kafane, grila, jebena pustara. Nema nikoga.

Samo ja i nekakva slutnja da je sve ovo nečija sprdačina...