R4

Više nije mogao. Otčepio je poklopac na gas-maski i stropoštao se u lepljivu travu širokih listova. Soptao je udišući svež vazduh. Grčio se, a nije bio siguran da li je to stvarno deo krize ili njegovog simuliranja. Vod je priskočio da mu pomogne. Video je da su mu zahvlani. 

"Gospo'ne vod'če Ranković je pao, ne može više...." piskutao je Leskovac gutajući slova.

Vodnik Jovanović, tek nešto stariji od novajlija koji su mu dodeljeni nije se čak ni osvrnuo. Ćaskao je nešto sa razvodnicima na ivici šume i pušio. 

Vojnici su svojski zapeli da mu pomognu. Osovili su ga na noge, pa mu pomogli da se reši borbenog ranca, puške i gas-maske. Zatim su ga položili da sedne, a buckasti Bunjevac polivao mu je lice vodom iz čuture. 

"Dobro sam, dobro sam" ponavljao je osećajući ovlašno krivicu zbog toga što je simulant. Savest ga nije pekal i zbog toga što je znao da je veoma dobar u izigravanju da se srušio, pred korak od smrti. Delovao je kao neki savremeni Filipides, premda je znao da mu je samo dojadilo da nosi masku i trči pod punom opremom. Imao je veoma dobrog saučesnika u tom izmotvanju, a to je bilo sopstveno telo. Kao da je sila njegove lenjosti razmaknula i um i volju, te neposredno potčinila Rankovićeve telesne reakcije svom naumu.

Vod je znao da će im Rankovićeva veština zatrebati još mnogo puta pre nego što se završi gardijska obuka. Zato su se vojnici svojski trudili da pomognu drugaru u nevolji. Neko je iz džepa košulje izvadio komadić čokolade koji se našao u Rankovićevim ustima. Zato što je još dahtao i lelujao se u polusedećem stavu, slatkiš nije odmah pronašao pravi put. Ponešto umazan oko usana, Ranković je sve manje izgledao kao vojnik ugrožen toplotnim udarom, a sve više kao debela svinja koja je odlučila da se sruši kao klada i prekine popodnevno vežbanje.

Vodnik je mahnuo razvodniku Peraziću da dovede vojsku. Vodnik Bojan Jovanović mrmljao je kao i inače. Da je Ranković bio priseban preveo bi njegove reči, ali od celog voda jedino je još Mitrović razumeo Bojanovo mumlanje, premda i on ne sasvim tačno kao Ranković. Nekako su se, ipak, sporazumeli, pa je Perazić naredio da se rastvori šatorsko krilo i u njega ubace sve čuture. Bićkai Gabor i Ahmet Jašari dobili su zadatak da napune sve čuturice i donesu vodu. 

Dok su se teturali ka uzrdici, Ranković je pomislio da Gabor ima baš čvrsto dupe i zamišljao je da ispod maskirnih pantalona Mađar ima i maskirne gaćice. Za trenutak mu se pred očima ukazao poručnik Đurišić koji je zaista i imao maskirne gaćice. Zalelujale su se dlake na grudima, a sliku onižeg, nabijenog plavušana iz Podgorice smenio je poručnik Matić, jedan gušter od oficira koji je spavao u krugu kasarne, a na 'fis' izlazio u maskirnoj pidžamici. Matićeve pileće grudi i štrkljast vrat nisu delovale nimalo očaravajuće, a kretao se kao tetka kojoj su crnci razvalili bulju.

Doručak pomešan sa parizerom gardijskog dodatka i pola litra nesvarenog jogurta poleteo je u luku. Ranković je pokušao da zaustavi grčeve koji su mu đuskali u stomaku. Vojnici su bili zadivljeni. Biti lenština, zabušant i simulant u specijalnoj jedinici nije bilo jednostavno. Povraćanje su shvatili kao specijalni efekat, neoboriv dokaz da je Ranković ili stvarno u kurcu ili najveći pederski folirant koji je ikada pohodio Gardu.