"Mama vidi! Avion!" uzviknula je Nela uzbuđeno.
Prestravila sam se. Noć je pala, a ona je opet istrčala na terasu. Pohitala sam za njom. Oblaci su se postrojavali iznad grada, a reflektorski snopovi presecali tminu.
"Nije to avion, već zmaj", kazala sam i uzela Nelu u naručje. "Pokušavaju da ga obore."
Iz daljine je dobpirao tresak lomljave. Čula sam krike razdražene svetine. Večeras će prestati razlog da se krijemo. Trebalo bi da mi je laknulo, ali nije. Nešto me je stezalo u grudima. Ljudi će biti istrebljeni.
Unela sam Nelu u sobu i spustila je na fotelju. Pitala sam se ko je sve monstrum u našoj zgradi. Trudila sam se da odgodim svoju promenu i ostanem u ljudskom obiličju. Da nije tužno bilo bi smešno što pokušavam da ostanem u njihovoj koži. Oklevala sam pokušavajući da procenim da li će revolucionari biti pacovi ili bubašvabe.
Trenutak moje nepažnje iskoristili su da pohrle na vrata. Skočila sam ka hodniku i u trenu obrasla dlakom i oboružala se kanždama. U obličju ljudske žene ne bih mogla da sprečim prvi udar. Skičanje i miris kanalizacije otkrio mi je da su sa druge strane ipak pacovi.
"Komšiniceee!" skičali su i kikotali se. "Doneli smo vam nešto... Poklon od novih komšija!"
Dobro je, pomisla sam. Neće hteti da nas diraju, za sada. Bili su prezauzeti orgijanjem nad ljudima. Možda su se i plašili. Moja boja još nije bila plava, već i dalje crvena. Otvorila sam vrata i zarežala. Pre nego što su se razbežali niz hodnik ubacili su u stan truplo.
Bila je to komšinica Cana sa trećeg sprata, umotana u kućnu haljinu i uvezanih ruku i nogu. Tresnula je na pod i jauknula, a onda se nasmešila pokazujući tanke, gotovo igličaste očnjake.
Noćni leptir.
Zar je moguće da od svih čudovišta na mojoj strani bude beskorisni leptirak.
"Nela, pomozi Cani da se oslobodi, moramo da idemo", doviknula sam i otišla u spavaću sobu da se presvučem.
* * *
Skup je bio odvratan. Svi plavi na jednom mestu. Sada je i boja mog krzna bila takva. Da nisam znala gde se nalazim mislila bih da sam među ruljom crvenih. Svađa je ulazila u peti sat. Nisu prestajali da se prepiru. U tome je bila prednost crvenih. Jednoobrazno ih je spajala krvožednost i glad koja nije poznavala demokratiju.
Konačno su patuljci prepustili robotima gašenje požara. Nastalo je vajkanja i jadikovanje zbog čega je skup počinjao da dobija obrise zbega, pre nego velikog saveta dobrih čudovišta...
