Prenuo sam se iz košmara. Čvrsto sam prigrlio jastuk uprkos kiselkastom vonju znoja kojim sam ga natopio tokom noći. Promeškoljio sam se ispod teškog pokrivača. Kroz prozor je dopirala svetlost jutra, ali nisam mogao da procenim koliko je sati. Ponadao sam se da imam još malo vremena da se izležavam, a onda mi je niz kičmu prostrujila neprijatnost.
Praćaknuo sam se u postelji i ugledao Lelu na vratima. Donosila je dve kafe i osmeh. Strujanje je minulo, ostavivši peckanje i svrab.
"Rekla sam ti da ne ležeš kasno, sad se češi", kikotala se dodajući mi kafu.
"Hajl ejlijen!" frknuo sam.
"Ti baš prizivaš nevolju", smknula se i otpila gutljaj, a zatim se osmehnula i lupnula me po kolenu, "Šljuni tu kafu, pa idi peri zube da te ne bi opet ožeglo."
