R25

Sanja je zamahnula sekirom previše široko i visoko. Maja je lako izbegla udarac spustivši se, kolenima gotovo dodirujući zemlju. Koristeći trenutak odbacila se napred, kao na oprugama, te kliznula ka zapanjenoj protivnici.

Stojeći doslovce prsa u prsa sa Majom, Sanja nije mogla da izmahne oružjem, pa je pustila da joj sekira sklizne iz ruke. Međutim, blizina je takođe sprečavala Maju da zada snažan udarac. Umesto toga, zasula je Sanjin vrat kratkim ubodnim napadima, ali bez većeg učinka. Sanja je već uspela da odskoči unazad, pružajući dugonogoj Maji priliku da je zapljusne brzim naizmeničnim udarcima nogom. Pogodak u koleno nije bio jak, ali je našao pravo mesto i Sanja je za trenutak pokleknula, nagnuvši se na Majinu levu stranu.

Riđokosoj ratnici to je bilo dovoljno. Priskočila je i koristeći zalet odbacila jedan snažan udarac nogom koji je pogodio Sanjino desno rame. Silina šuta okrenula je Sanju u struku, a leva ruka poletela je beskorisno uvis. Maja ju je zgrabila i okrećući se spretno na stopalima, prebacila protivnicu preko sebe.

Sanja je trupnula na pod i nije se više pokrenula.

R24

Imao je sreće. List kojim je obrisao dupe bio je dovoljno širok da zahvati čitavo ugroženo oguzje, a nije bio hrapav, bodljikav niti je žario. Tek što je zastenjao poslednji put, ovog puta ne iz nužde, već zadovoljstva, čuo je šuštanje dole ka obali jezera.

Pritajio se, u nedoumici da li da navlači pantalone ili ostane skriven. Kroz lišće uspeo je da nazre priliku, odevenu u crno i odlučio da se ne mrda. Pridošlica se spustila ka vodi i najpre primirila, a zatim ponovo pokrenula.

Koristeći trenutak dok je neznanac šuškao kod obale, navukao je pantalone i na brzinu vezao učkur. Spustio se na sve četiri i uspuzao do stenovitog ispusta sa koga je mogao da osmotri obalu. Premda mu je žbunje i dalje zaklanjala čist vidik, uspeo je da vidi kovrdžavu riđu kosu i delić kože. Tek kada je stupila u vodu shvatio je da je posredi devojka. Obgrlio je komad stene i istezao vrat, poput kornjače, ne bi li ugledao još nešto osim riđeg čuperka i golih ramena.

Već kad je pomislio da je bolje da se povuče i šmugne, devojka je ustala iz vode. Sa krajeva plamenih uvojaka spuštali su se pramenovi vode, milujući joj ramena, malene grudi i bokove. Bradavice su joj bile malene i tamnocrvene poput kose, a žbunjić tek senka boje lešnika. Videla su joj se rebra, još istaknutija kad je podigla levu ruku, žilavu pre nego mršavu. Bleda put bila joj je prekrivena pečatima mrke boje, iznad kuka, s unutrašnje strane desnog kolena, na grudima u visini srca, tik ispod ključne kosti. S obzirom na to da nisu bili blizu, ali sudeći po veličini i nejasnim obrisima mrlja, zaključio je da moraju biti masnice. Ne obični naboji, već krvave bubotke.

R23

Nebo je bilo prekriveno ružičastim oblacima. Krošnje breza koje su rasle uz potočić treperele su jarkozelenim listićima. Njihovo leskanje utrkivalo se sa dobujućim sjaktanjem iza brda na obzorju. To je tamo negde, ka Nišu, gruvala artiljerija.

Selo je bilo odavno napušteno. Nije bilo mnogo čega ni da se spali, a kamoli ukrade. Pukovnikovog konja morali smo da nudimo kukuruzom, jer buđavo seno iz štale nije hteo ni da pogleda. Smirio se, zapravo, tek kada je Danailu odgrizao kažiprst. Rzao je kao da nam se ruga i dugo žvakao krvavi patrljak.

Pukovnik Bogdanov tražio je da se zaselak ipak stavi pod baklju, pa smo se dobrano namučili dok vlažno seno nije uhvatilo plamen. Kao da smo ga polili benzinom, buknulo je i prenelo požar na kuću.

Kunem vam se da je vatra gorela plavom bojom, prelivom mora, plićaka, gotovo tirkiznim senkama kao što je zelenoplava voda na plažama Krfa.