Imao je sreće. List kojim je obrisao dupe bio je dovoljno širok da zahvati čitavo ugroženo oguzje, a nije bio hrapav, bodljikav niti je žario. Tek što je zastenjao poslednji put, ovog puta ne iz nužde, već zadovoljstva, čuo je šuštanje dole ka obali jezera.
Pritajio se, u nedoumici da li da navlači pantalone ili ostane skriven. Kroz lišće uspeo je da nazre priliku, odevenu u crno i odlučio da se ne mrda. Pridošlica se spustila ka vodi i najpre primirila, a zatim ponovo pokrenula.
Koristeći trenutak dok je neznanac šuškao kod obale, navukao je pantalone i na brzinu vezao učkur. Spustio se na sve četiri i uspuzao do stenovitog ispusta sa koga je mogao da osmotri obalu. Premda mu je žbunje i dalje zaklanjala čist vidik, uspeo je da vidi kovrdžavu riđu kosu i delić kože. Tek kada je stupila u vodu shvatio je da je posredi devojka. Obgrlio je komad stene i istezao vrat, poput kornjače, ne bi li ugledao još nešto osim riđeg čuperka i golih ramena.
Već kad je pomislio da je bolje da se povuče i šmugne, devojka je ustala iz vode. Sa krajeva plamenih uvojaka spuštali su se pramenovi vode, milujući joj ramena, malene grudi i bokove. Bradavice su joj bile malene i tamnocrvene poput kose, a žbunjić tek senka boje lešnika. Videla su joj se rebra, još istaknutija kad je podigla levu ruku, žilavu pre nego mršavu. Bleda put bila joj je prekrivena pečatima mrke boje, iznad kuka, s unutrašnje strane desnog kolena, na grudima u visini srca, tik ispod ključne kosti. S obzirom na to da nisu bili blizu, ali sudeći po veličini i nejasnim obrisima mrlja, zaključio je da moraju biti masnice. Ne obični naboji, već krvave bubotke.
No comments:
Post a Comment