Svanulo je jutro iznad reke. Šuma koja se ogledala u mutnoj vodi izgledala je kao uvreda tamnog zelenila prekrivenog snegom. Šagart je sedeo na kamenu i osećao kako mu se tur ledi. Pitao se šta bi se dogodilo kad bi ostao spojen sa stenom. Da li bi Barguz čekićem slomio stenu ili bi Miarg pustila plamen iz prstiju i otopila led. Dok je promišljao o toj dubokoumnoj zagonetki, posmatrao je tvrđavu Sen Vensan što se smestila na najvišem brdu sa druge strane reke. Neprimetno, kao goblinski lopov, misli su mu skliznule ka utvrdi. Da li kopamo rovove i galerije ili udaramo vajvernima, iz vazduha?
Barguz je dovršavao hladno veprovo pečenje. Kidao je nedovoljno pečeno meso sa kosti i sladio se masnoćom koja se stegla na dnu tepsije. Jisk, njegov prijatelj goblin, pohotno je posmatrao tanjirić koji se nalazio tačno između Barguza i njega, na kome se šepurila krofnica prelivena šećernim sirupom i grožđicama. Barguz je povremeno režao na Jiska, ali to nije pomagalo goblinu da raskuje pogled sa slatkiša. Uz podrigivanje s blagim mirisom belog luka i ruzmarina, Barguz je obznanio da je doručak gotov.
Miarg je sedela u kadici ispunjenom vrelom vodom. Svratište nije inače pružalo usluge kupanja posetiocima, ali ork-čarobnica je umela da bude veoma ubedljiva. Istina, za grejanje vode je sama morala da se potrudi. No, to nije umanjivalo uživanje u toploti koja joj se skupljala na stomaku i između nogu. Spustivši prste u kadu, prizvala je još malo sile i zadovoljno mljcnula kada je osetila prijatnost oko bokova i u donjem predelu leđa. Miarg je uzdahnula, setivši se Šagarta koji je bio negde napolju, na snegu i smucao se oko reke. Govorila mu je da tvrđavu neće lako osvojiti, da toranj koji nadvisuje ljudski grad nije osmatračnica, već čarobnjakov dom. Ježila se ljudskih čarobnjaka. Perverznjaci sve do jednog. Setila se učitelja Mirtiusa i pohotnog mu pogleda, lepljivih prstiju na njenoj zadnjici, pokušaja da se očeše o njene pozamašne grudi. Spomenula se i grgotave krvi na njegovim grudima kada ga je pogodila precizno upućenom Kandžom.
Sunce se bližilo zenitu.
Barguz je dovršavao hladno veprovo pečenje. Kidao je nedovoljno pečeno meso sa kosti i sladio se masnoćom koja se stegla na dnu tepsije. Jisk, njegov prijatelj goblin, pohotno je posmatrao tanjirić koji se nalazio tačno između Barguza i njega, na kome se šepurila krofnica prelivena šećernim sirupom i grožđicama. Barguz je povremeno režao na Jiska, ali to nije pomagalo goblinu da raskuje pogled sa slatkiša. Uz podrigivanje s blagim mirisom belog luka i ruzmarina, Barguz je obznanio da je doručak gotov.
Miarg je sedela u kadici ispunjenom vrelom vodom. Svratište nije inače pružalo usluge kupanja posetiocima, ali ork-čarobnica je umela da bude veoma ubedljiva. Istina, za grejanje vode je sama morala da se potrudi. No, to nije umanjivalo uživanje u toploti koja joj se skupljala na stomaku i između nogu. Spustivši prste u kadu, prizvala je još malo sile i zadovoljno mljcnula kada je osetila prijatnost oko bokova i u donjem predelu leđa. Miarg je uzdahnula, setivši se Šagarta koji je bio negde napolju, na snegu i smucao se oko reke. Govorila mu je da tvrđavu neće lako osvojiti, da toranj koji nadvisuje ljudski grad nije osmatračnica, već čarobnjakov dom. Ježila se ljudskih čarobnjaka. Perverznjaci sve do jednog. Setila se učitelja Mirtiusa i pohotnog mu pogleda, lepljivih prstiju na njenoj zadnjici, pokušaja da se očeše o njene pozamašne grudi. Spomenula se i grgotave krvi na njegovim grudima kada ga je pogodila precizno upućenom Kandžom.
Sunce se bližilo zenitu.
