Padao je zajedno sa ostalim oficirima, komadima betona, prelomljenim gredama, potpisanom dokumentacijom i šoljicama kafe s dnom skorenim od soca. Okrećući se u vazduhu ugledao je crnu mrlju i zamahnuo ka njoj, kao da pliva. Nije uspeo da joj se približi, ali je zato stekao predstavu o tome šta mu je činiti. Oslanjajući se na nebo kao na razliveni akvarel, mahnuo je nekoliko puta laktovima kao da udara protivnika koji mu prilazi s leđa. Time je počeo da se obrće oko uzdužne ose i primaknuo se mrlji.
Bila je to rupa u zapletu. Rupa po kojoj se uhvatila tanka kora neverice.
Udario je nekoliko puta pesnicom crnilo i kroz mrlju je počelo da se nazire onostrano. Dok su neki oficiri već padali kroz krošnje borova i pretvarali se u mleveno meseo, Mile je uspeo da se dohvati ivica rupe u zapletu i na mišiće izdigne dovoljno da kroz nju sasvim proturi trup.
Bila je to rupa u zapletu. Rupa po kojoj se uhvatila tanka kora neverice.
Udario je nekoliko puta pesnicom crnilo i kroz mrlju je počelo da se nazire onostrano. Dok su neki oficiri već padali kroz krošnje borova i pretvarali se u mleveno meseo, Mile je uspeo da se dohvati ivica rupe u zapletu i na mišiće izdigne dovoljno da kroz nju sasvim proturi trup.
