R2

Kao i uvek u predvečerje, odenuo je trenerku i obuo patike, pa izišao da trči na stazu pored reke. Radio je do kasno, tako da jutarni džoging nije dolazio u obzir. Preko dana je bilo previše vruće, a i mrzeo je da zaobilazi decu, izbegava njihove balone i frizbije. Čekao je da prođe žega, da se svi penzioneri i zaljubljeni omladinci pošteno našetaju i nakupe komaraca. Tek kad su i poslednji kučkari odustajali, a rasveta se palila na svetiljkama duž staze, tada je on izlazio na rekreaciju.

Niko nije zapravo znao kako on izgleda. Živeo je u vremenu u kome je dovoljan uslov za postojanje bio mejl, čet-nadimak i kreditna kartica. S obzirom na to da je radio od kuće nije imao neposredne saradnike, a ni šefove. Nije imao ni devojku, a stan nije delio s drugim živim bićima, ako se izuzmu pauci, moljci i slični slepi putnici. Ono malo rođaka što je imao, živeli su daleko u predelima gde uspaničeni građani proveravaju koliko je "crtica" ostalo na mobilnom. Pa i prijatelji su bledeli, takođe se pretvarali u mejlove i čet-poruke.

Da je umro, njegov profil na fejsbuku nastavio bi da večno živi, prima isprazne izveštaje o virtuelnim ezgibicijama njegove elektronske okoline. Dakle, nije razlikovao od drugih sličnih sajbernauta, osim po običaju da trči predvečerje.

Tada bi dobijao oblik. Trenerka mu se pripijala uz telo, kao da bi bez nje bio nepostojeće klupko podataka ovlaš okupljenih u nekoliko elektronskih servisa. Patike su gazile beton, dokazujući svakim korakom da on postoji, da je živi i kreće se.

Dotrčao je do poslednjeg komada asfaltirane staze. Osvrnuo se. Pogledao je na ručni sat. Razmišljao je šta da radi. Staza je gotovo sasvim opustela, a bubice počele samoubilačke plesove oko rasvete. Senke su progutale svet, ostavljajući mu samo klobučke svetlosti oko stubova sa svetiljkama. Opet, bilo je prerano da prekine trčanje i uputi se ka autobuskoj stanici. Krenuće nazad, odlučio je. Bez ozbira na to što je kasno krenuo i što će, najverovatnije, morati da pešači do kuće. Obred je obred. Trčao je dve dužine staze i nikad manje i nikada više.