Huknuo je nekoliko puta i vratio pogled u dva kruga ispunjena iskričavim zelenilom svih preliva. Zapitao se kako li njegove oči izgledaju u njenim i već posle nekoliko trenutaka dobio odgovor kada je počeo da se ogleda u zelenilu. Njegove iskre plavog popunjavale su proreze u njenoj dužici tako da su se boje gotovo sasvim stopile. Isprva je video tirkizne prelive i smeđe senke, a onda je zdenac u koji je netremice gledao počeo da dobija dubinu i svetlost koja je poticala od topline. Zenice su joj se raširile i skupile, što je izbrisalo granicu između zelenila i plavetnila. Osetio je dah, plići nego svoj, kožu naježenu i suvu, vlažnost između prepona.
Zatim je sve nestalo. Pojavilo se i ponovo iščezlo. I svaki put kad bi nastala tama, obuzimao ga je strah da se svet neće ponovo ukazati.
No comments:
Post a Comment