Nisam imao više šta da kažem. Gledao sam u more i ćutao. Talasi su navaljivali na stenje i prskali nas finom slanom izmaglicom. Nisi htela da sedneš do mene. Čvrsto si stezala kolena i pravila se da vidiš morsku penu.
A pod vodom, sve je bilo drugačije.
Dala si mi cvetić, a ja tebi pužića i smejali smo se očima, jer drugačije ne može. Držao sam te dok smo se lelujali na dekompresionom zastanku, prešla si mi dlanom preko butine. I ispod pet milimetara neoprenskog ronilačkog odela osetio sam toplinu dodira. Svetlucava svetlost površine igrala se žmurke kroz tvoju razigranu kosu koju je voda vodila. Golicala si mi bradu, pa mi se oteo klokotavi osmeh.
Manometar je pokazivao da je vazduha sve manje i manje. Ušli smo u crvenu zonu. Nazad na površinu na kojoj ćemo opet ćutati. Sedeti na steni razdvojeni. Gledati u more i tiho mu se moliti da nas ponovo spoji.
No comments:
Post a Comment