Lars Lisac poljubio je ženu i izišao iz kolibe. Dotegao je ranac i osmehnuo se proleću. Prošao je pored kolibe Macanovića i zazviždao. Razmaknuvši niske perlica pojavila se mačkasta glavica gospođe Mirmite. Osmehnula se i mahnula.
- Evo samo da ostavim doručak Buzanu, pa krećemo. Kuda ćemo danas?
- Mislio sam na greben, tamo sam juče započeo, pa... da nastavim.
Mirmita je klimnula glavom i nestala iza zastora od resica. Pojavila se pre nego što je Lars odcunjao daleko. Zatekla ga je uz kočiju gospodina Protera.
- Pozdrav gospon Miškoviću - zamjaukala je.
U laganim karucama u koje su bila upregnuta dva rundava pčelca sivodlaki mišoobrazni Proter pokušavao je da održi ravnotežu.
- Uzdravlje - cikujnuo je.
- Ništa ne brinite, gazda Pro, bićemo na grebenu, ako nešto zatreba - rekao je Lars.
Mirmita je već hitala uz stazicu što je vodila ka severnoj strani. Nije volela pčelce. Bila je previše ponosna da prizna da ih se plaši. "To krzno im je, nekako, neprirodno... fuj" govorila je sebi.
- Onda, vidimo se... - doviknuo je Miškoviću lisac i požurio da pristigne drugaricu.
No comments:
Post a Comment