Bubice se roje iznad nepoznatog velebilja. Slade se sokovima koje još nismo kušali. Možda nas iz prikrajka posmatraju nepoznati predatori, akrepi koji nas još nisu ujeli. Ne vidimo oči urođenika koji se pitaju da li da nas napadnu odmah ili da sačekaju da se opustimo i zađemo dublje u kopno.
Svima je na pameti pitanje da li je ova zemlja u koju smo stigli božija ili vražija. Čak i da je božija, niko nije siguran da li je dobro što sečemo grane i prolivamo krv životinja. Da li uzimamo poklonjeno ili skrnavimo sveto?
Da bismo došli na ovu obalu morali smo da podnesemo žrtve. Da li je pramen koji naziremo u daljini kazna ili nagrada. Da li to znači da je ovo ostrvo samo kušnja? Ispit da li smo vredni da stignemo u rajsku zemlju.
Onda je tu i onaj sirup. Slatkost za koju svi strepimo da je otrovna. Mleko još nismo našli, ali med je počeo da teče...
No comments:
Post a Comment