R33

Iznenađujuće je kako si uopšte htela da pođeš samnom posle toliko godina. Možda te je začudila moja hrabra odluka da upišem eksperimentalnu školu. Ložila si se na te stvari, iako si uvek muvala kapitene rukometnog tima. Možda ti je nedostajala pažnja. Znam da sam počesto preterivao, ali ipak. Davao sam ti svakoga dana dodatni razlog da se osećaš kao boginja. Lukava si uvek bila. Možda si proračunala da ću biti dobar i poslušan muž? Nismo nikad bili momak i devojka. Još od prvog trenutka kad smo se sreli na fakultetu i popili zajedno kafu. Ni kad smo se ljubili u mraku, ni kad si mi dala da ti gnjavim dojke. Ni kad si se uselila, ni kad smo slomili onaj stočić na koji smo se prevrnuli sa kreveta. Sve je to bilo ispunjavanje forme i premda mi se činilo stvarno, sve to je bila samo putanja. Nije ti smetalo što je strast vrlo brzo izgorela. Začudo, to nije bio kraj. Iza strasti ostalo je nešto još snažnije što nas je vezivalo. Tvoj proračun i moja čežnja. Glupa nada da će se nešto dogoditi. Da ćeš me ugledati. Ili bar da će se u mene vratiti ona žudnja koju sam za tebe gajio deceniju i po. Možda je trebalo da budemo pametniji oboje? Par iz osnovne škole, pa to je gotovo filmski kliše propasti. Ne kažem, nekome je možda baš to recept, ali takvi se drže čvrsto jedno za drugo. Kod nas ništa nije bilo takvo, sve je bilo penasto i stastavljeno od zabluda i obmana. Ne, ne krivim te. Dobio sam to što sam tražio, samo gotovo uvek to nije ono što sam hteo. Još jednom zbogom, seljanko jedna.