Kreni da pišeš, rekla je. Bez plana i zamisli. Iznenadi sebe i vidi šta će da ispadne od toga. kakva gomila gluposti. Ko još tako piše. Klinci, evo i sama kaže da to više ne radi. Šta ja da radim, nisam više klinac, a opet možd bai trebalo da se opustim i pišem to što mi prvo padne na pamet, ali to nije lako, šta ako se priča iskrivi, tako sam jednom počeo i priča mi je doslovce završila u jarku, to je nepodnošljivo, milims, tvarno, ne bi rebalo tako da se radi, to je neozbiljno.
Sa druge strane, svrbe me dlanovi ja bih da pišem, bez zadnjih misli, samo da pišem, zar je to mnogo da čvek traži, da naprosto piše i da se prepusti tom slatkom toku koji ide pravo iz podsvesti, reči više i ne izgovaram u sebi dok ih pišem.
Tek kad postignem taj nivo biće to jedno dobro pismo onako pravo iz podsvesti atamo se svašta krije i goli ljudi i krv i bubrezi i loj ovčiji i koješta, kako da vam to objasnim, ne treba a se čovek stidi svoje podsvesti, zato se i naziva podsvest, jer se nalazi ispod praga svesti, a opet, to je čudno, ljudi tako lepo umeju da manipulišu svojom podsvešću, kao da postoji neki pojas između svesti i nesvesti, ne znam da li je cela podstvest u tome ili tu ima neki pojas koji je podložan upravljanju...
Odakle uopšte dolaze priče? Da li dolaze is podsvesti ili presvesti ili nesvesti. To mi nikad neće biti jasno....
No comments:
Post a Comment