Zenon je stajao u prohladnom delu prodavnice ispred gondole sa voćem. U ruci mu je bila jabuka. Osvrnuo se, kao da pogledom traži kartone jabukovog soka od pet, deset i dvadeset pet litara koje je video na sniženju. Jabukov sok mešali su sa drugim ukusima, jer su jabuke jefitne, zar ne? Pa onda jabukovača i kalvados, pa jabukovo sirće, pa šta još... ah, da Nemci su ludi za jabukovom kašom, dodaj tome i hranu za bebe, podsetio se Zenon. Pite od jabuka, pitao se da li su još popularne u Americi? Svaka prodavnica ima bar jabuke. A svetska proizvodnja je blizu sto miliona metričkih tona. Nešto propadne, razume se, nešto ne nađe put do potrošača, ali opet... Činilo mu se da na svetu nema dovoljno jabuka za sve.
A tek jagode? Zenon je zavrteo glavom i spustio voćku na njeno mesto, okrenuvši se ka crvenim bobicama. Ta njih na celoj planeti bude svega desetak miliona metričkih tona, a u šta sve ne idu! Sladoled od jagoda, pa čokolade sa jagodama, punjeni keksići i biskviti, torte, dodaj tome i sveže jagode, pa činjenicu da brzo propadaju. Nemoguće! Zenon je ljutito trupnuo nogom.
Neko laže!
Ili na svetu ima više jagoda nego što kažu ili u proizvodima ima manje jagoda nego što piše. Možda su obe pretpostavke tačne, slutio je Zenon. Kako bilo, napustio je prodavnicu rešen da otkrije kuda idu naše jagode...
No comments:
Post a Comment