Čim se probudim, pre doručka pojedem bar jednu šaku badema. Onda do ručka stamanim još pola posudice. Zaim ih propržim i njima začinim podnevni obrok. Posle jela ne smem da spavam (zabranjuje mi Vera, ha-ha, moja doktorka, Vera, kapirate?), pa dok čekam da se ručak taloži, opet izdrobim šaku ili dve badema.
Kad mi u pozno poslepodne padne šećer krepim se bademovim mlekom. Gusto je i slatkasto. Ustvario uopšte nije, ali takav mi je utisak kad ga pijem. Kao da mu samo malo nedostaje da bi bilo baš gusto i slatkasto.
Ranije sam imao velikih problema sa stomakom i probavom. Hrana se "lepila" za mene, a neprestano sam imao vodnjikavu stolicu. Ali otkako mi je badema, i sam sam počeo da kenjam šljunak. Da vam sad ne opisujem kako i zašto, ali kad se okrenem sasvim mi je jasno da me je badem spasio.
Hvala ti, bademe!
No comments:
Post a Comment