Protrljao sam oči i zevnuo. Uskoro će ponoć, a dnevna vrelina leta još nije minula. Sedeo sam za računarom već nekoliko sati. Pokušavao sam da radim, ali nešto mi nije dalo mira.
Ustao sam i otišao do frižidera po limunadu. Odmah sam žudno otpio gotovo pola krigle. Osvrnuo sam se i pogledao u ulazna vrata.
Da, to je to. Obično se vrati oko ponoći, ali eto sad je nema. Priznajem vrlo je sebično, ali najpre sam pomislio na to kako sam izgubio vreme vrpoljeći se u iščekivanju. Zatim sam se u mislima vajkao samom sebi kako će proći još jedan dan sine linea. Potom sam rekao sebi, gde je više ta gadura, da li zna šta mi radi ovim kašnjenjem? Onda sam čupnuo brk i prekorio se.
Ko zna šta joj se dogodilo? Kako šta može da se dogodi jednoj priči? Pa, može da ode i nikada se ne vrati. Mogu da je otmu i pretvore u reklamu, na primer.
Naslonio sam se na vrata od frižidera i zaplakao.
No comments:
Post a Comment