Uneli su je na rukama i pažljivo spustili na sto doktora Majstorovića. Bila je bleda, orošenog čela. Plava kosa bila je slepljena od znoja. Uprkos tome, nije delovala bolesno, već ljupko kao da je tek izišla ispod tuša. Noge su joj bile dugačke i vretenaste sa malenim stopalima. Doktor Majstorović nije imao ništa protiv dlakavih ženskih nogu. Štaviše, nije razumeo zašto ih žene briju, pa se još i žale da moraju. Koža pacijentkinje presijavala se kao da je nauljena, glatka kao da dlačice tu nikad ni ne rastu. Ispratio je pogledom dobri doktor sve te kilometre divnih nogu, od vrhova prstića, preko sočnih listova i lepih kolena sve do podno butina koje je prekrivala haljinica natopljena krvlju.
Doktor isprva nije mogao da uoči odakle potiče toliko krvarenje, ali kada je obišao sto i prišao joj s boka, ugledao je prelom. Kost je izbila poput strelice ili vrha koplja. Iz rascepa na koži provirivala je unutrašnjost priče.
"Koji kurac!" jauknuo je Majstorović.
No comments:
Post a Comment