Drvo. Šta reći o njemu? Bilo je naprosto zlo i pakosno. Čupalo je prolaznike za kosu i obaralo im kape s glava. Nije samo jelo papirnate zmajeve, već i razna druga mitska bića.
Toj pojavi niko nije mogao da stane u kraj. Bez obzira na to koliko bi radnici gradskog zelenila potkresivali grane, drvo je uspevalo da nađe nove opake namene za potkresane patrljke. Uostalom, drvo bi se zadovoljavalo pljuckanjem piljevine i probijanjem balona sve dok grane ne bi opet izrasle, a državni baštovani ipak nisu mogli da se posvete samo tom jednom drvetu u gradu.
Komšije iz drvetovog kraja, koje su i najviše patile od drvetovog zla, pokušale su da dovedu ovcu koja će obrstiti drvo. Kao što i sami, dok čitate ovu rečenicu, primećujete, plan je bio pomalo blentav, ali ugroženi građani su ga sproveli u delo. Ovca je došla. Malo je brstila međ drvetovim mladicama i korenjem, popiškila se i to je bilo sve.
Očajni, građani su prestali da se uzdaju u svoje zamisli i pozvali su mudraca. Ne znam gde su našli mudračev broj mobilnog, ali uspeli su da ga dovedu. Zagledao je drvo sa svih strana. Zapisao je zapažanja u crnu sveščicu. Izvadio je lampicu u obliku olovke - ili je to bila olovka sa lampicom, zaista je svejedno - i osvetlio teško dostupna mesta u tamnoj kori drveta. Uzeo je uzorak kore malenim čekićem i otišao kući.
Pa sad, vi proračunajte da li je drvo nastavilo da muči ljude ili mu je mudrac uzeo meru...
No comments:
Post a Comment