Bazu smo podigli iznad napuštenog hotela. Kolima nismo mogli da priđemo, pa smo se služili širokom skijaškom stazom i žičarom koju je podigla ekipa pre nas. Od hotela se moglo do prvog zaselka snežnim traktorom, a odatle asfaltiranim putem. Do vrha se moglo jedino linijom, penjući se uz pomoć krampova i dereza.
Osim šatora sa najnužnijom opremom i zalihama, bazu je činio kontejner koji smo pretvorili u komandu. To znači da je radio neprestano krčao, a na primusu se krčkali popara ili čaj. Tu smo se okupljali da povratimo dah i razmenimo poneku reč ili gunđanje.
Otac je ušao u kontejner i stresao sneg sa sebe. Padao je u hrpicama koje su ličile na smeđi šećer. Prišao je metalnom bolničkom krevetu i spustio na njega prljavu transportnu vreću. Raskopčao je žutu vatiranu jaknu i smaknuo tamne skijaške naočare. Ispod šala ukazala se proseda brada.
"Počinje oluja", kazao je.
No comments:
Post a Comment