Pesak se prostirao svuda dokle oko vidi, a tamni pramenovi na obzorju opisivali su ravnu crtu. Verovatno bih lutao pustinjom dok se i moje srce ne zaustavi, da nisam ugledao vetrenjaču. Nevena mi je pričala, bog da joj dušu prosti, da njen brat Milan živi u oazi, na južnom obodu peščare. Tačno mi je tako i opisala toranj od kucanih limova, dasaka, šerploče, automobilskih branika, sa krunom od kratkoperih lopatica i pevcem vetrokazom od stakla koji je kormilario vetrenjačom. Nije htela da me pusti dok joj nisam obećao da ću ga potražiti. Tamo ćeš biti bezbedan, rekla je, Milan ima vinograd i lovi pustinjske zečeve. Mislio sam da bunca dok nisam prišao imanju. Kuća je bila niska i dugačka, ravnog krova. Po zagasitim bojama stapala se sa okolinom. Oazu je opasavala niska ograda od kočića povezanih žicom. Natakute na kolje belasale su se zečje lobanje. Gotovo svaka bila je probijena kuršumom tako da je delovalo da su zečevi bili trooki.
Nikada se ne bih zaputio preko pustinje da Nevena nije dobila metak u stomak.
Nikada se ne bih zaputio preko pustinje da Nevena nije dobila metak u stomak.
No comments:
Post a Comment