Sastavljen sam od rupa.
Gotovo da nema ičega između dve rupe, pa lažem sebe da me praznina ispunjava.
Ne mogu da budem čak ni tužan, jer žalost mi kaplje kroz razjapljeni obruč rupčage i nestaje.
Mogu, katkad, da pevam. Tada mi glas zadrhti i onda sam ponosan na sebe, jer nešto osećam.
Jebite se.
No comments:
Post a Comment