Hteo sam da počnem sa "oh, kako je divan bio taj san", ali to me previše podseća na nekakvu ljigavu poeziju ili kakvu pop pesmicu.
A stvarno jeste bio divan. Izmakao mi je u celini, ne mogu da se setim dramaturgije. Ostale su mi samo pojedinosti i bljeskovi slika.
Bilo je tu bogova i paralelnih svetova, meditacije i izranjanja iz vode, velikog otkrovenja da se između svetova može putovati i bez odraza u vodi. Bilo je spletkarenja i sastanaka u tajnosti, kao i slavlja uz bazen i koktele.
Osim toga bilo je i boginja, dugonogih, lepih čvrstih poprsja, vode i pljuskanja, smeha i raskalašnosti koja se ne preliva u iks, iks, iks.
Neko bi rekao šteta što ti je baš taj san izmakao, jer bilo je tu i zrnce romana, mada previše gejmanovskog - što nije dobro, ako mene pitate - no nije mi žao, jer ono čega se sećam liči na ostatke posle gozbe, a oni uvek donose spomen na lep trenutak.
No comments:
Post a Comment