Jan Pilsudski povukao je žudno poslednji dim i frknuo opušak kroz prozor automobila. Promašio je uličnu kantu. Lupnuo je rukom po vratima i zvižduknuo. Mršavi plavušan za volanom klimnuo je oštro, iskezio se i pokrenuo vozilo. Trenutak kasnije oglasila se i sirena zajedno sa ljubičastom i žutom svetiljkom na krovu. Književna policija krenula je u poteru.
"Kola 451 zovu Centralu", zabrundao je Pilsudski u radio.
"Centrala Kolima 451, prijem", zašuštala je Centrala.
"Javljamo se za 261 na uglu Kemišove i Augustinove", gotovo da je viknuo Pilsudski kako bi nadglasao sirenu.
"Kolima 451, posredi je 594, ne 261, potvrdite prijem", krčala je Centrala.
Pilsudski je namah spustio mikrofon predajnika i zagroktao od smeha. Vozač se kliberio i tresnuo nekoliko puta volan.
"Čuješ li ti, Lazare, ove mamlaze?!"
"Čujem, šefe!" dobacio je vozač i vešto obišao nekoliko vozila, te projurio kroz raskrsnicu.
"Neka zamlata upravo završava roman, a oni se tu femkaju!"
Jan je ponovo uključio mikrofon.
"Bolje bi vam bilo da nas tamo čeka pojačanje, prijem!" odbrusio je krupni detektiv i nastavio da mumla za sebe " ...ja njima svima mater... kao da nemamo dovoljno problema sa odbeglim pričama, zapuštenim pripovetkama i podivljalim esejima, nego su počeli i romane da pišu..."
Detektiv se uhvatio za ručku iznad prozora. Lazar je smotao oštro udesno i uz mjaukanje guma našli su se u Kemišovoj.
"Sa'će da radi sačmara", pomislio je Pilsudski i posegnuo za oružjem u futroli pored sedišta.
No comments:
Post a Comment