R27

Rečica se obrušavala u jezerce. Lena je plutala malo podalje od vodopada, tamo gde je površina još bila uspenušana. Voda je bila veoma hladna, ali nije mogla da ugasi vatre koje su gorele u Leni. Leva šaka joj se još pomalo grčila, od domalog prsta preko korena kažiprsta, preko šake do ručnog zgloba. Strujanje u desnoj ruci širilo se naviše i naniže iz lakta. Bradavice su joj bile očvrsle. Ispod naježene kože razlivala se prijatno peckanje, od grudiju ka pleksusu, pa skrećući naglo levo i desno prateći rebra i dijafragmu. Kolebljiva milina poigravala se sa čulom dodira. Leni se činilo da je neko miluje od remena, niz kičmu do repne kosti. Tu su se peckanje i struja stapale sa vrelinom koja je izvirala ispod pupka i širila se niz butine. Činilo joj se da joj kolena bride, kao da se baš tu toplota opet preliva u strujanje koje joj golica listove i pecka prstiće. Povrmeeno bi mahnula nogom, delom da bi se održala na površini, a delom da utaži nagon koji je zahtevao da se dobrano protegne i šutne svom snagom. Bila je žedna. Premda je ispila desetak gutljaja ledene jezerske vode, grlo joj je bilo suvo. Ispucale usne pulsirale su vrelinom. Činilo joj se da su joj uši rumene. Kapci su se zatvarali sami, pozivajući je da utone u san. Možda bi se i odazvala, da joj celo telo nije zahtevalo pokret. Želela je da pliva, trči, skače, leti. Okrenula se i ugledala Ambroza. Gusta seda brada i kosa pokrivale su mu grudi i spuštale se do pupka. Mahao je mlohavim staračkim rukama i pokušavao da tikvom zakloni ud i stidne dlake, takođe osedele. Otromboljena jajca su mu se klatila dok je pokušavao da nađe prolaz do vode. "Je l' mnogo 'ladno?" zaškripao je Amborz. Lena se osmehnula i zaplivala ka obali. "Nije, baš prija..."