R57

Dakle, ljudi u dolini gradili su put. Otuda ih se skupilo mnoštvo i dižu toliku prašinu, zaključio je Glumb. Sve je bilo jasno, osim - šta je to put? Glumb je nagađao da je posredi nekakva staza, ali mu nije išlo u tu njegovu glavudžu zašto bi se iko bavio time. Staze nastaju same. Tamo gde prolaze životinje, orci i goblini, tu se zemlja utaba i tako nastane staza, zar ne? Možda put može da se proseče tamo gde je gustiš. Ali graditi ga? Možda put, ipak, nije bio isto što i staza. Zato je odlučio da pita.

"Gospon kultačaru, a šta je to put?"

Namrgođeni ork nastavio je da prebira bradu i posmatra šta to ljudi rade.

"Put je zlo", odgovorila je Lera.

Spustila se do Glumba tako da je mogao da joj oseti dah na ramenu. Bio je topao i mirisao je slatkasto kao jagorčevina. Glumb se trudio da se ne okrene. O Leri nije bio načisto šta da misli. S jedne strane bila je devojčica i nije joj bilo mesto u četi i na bojištu, a opet bila je veštica i stoga veoma opasna, mogla je da te učas pretvori u svinju ili gomilicu pepela. Bar se tako govorkalo. Glumbu se činilo da glavni kutlačar poštuje Leru, pa se i on trudio da iskazuje poštovanje na svoj, goblinski, način. Sklanjajući se s puta i ne gledajući je u oči. 

Da bi skrenuo pažnju sa Lerine blizine, Glumb je muljao po glavi značenje njenog odgovora. Put je zlo. Ljudi grade zlo. Zlo je put. Zlo gradi ljude.