R56

Glumb je bio glavat, čak i za goblina. Nije bilo dovoljno velikog šlema za njega, pa je nosio kapuljaču koju mu je tetka skrojila. Krupne zelenkaste oči sjaktale su mu se u mraku, zbog čega su ga počesto zadirkivali da je polu-bauk. Ali glavni kutlačar Borlg nikad nije Glumbu lupao kokavce kao ostalima iz čete. Samilost nije bila jača strana orkovskim oficirma, pa su se mnogi pitali da li ima istine u glasini da je Glumb baučkog porekla. Ipak su posredi bili opaki borci dostojni čak i crnih orkova. Drugi su, pak, mogli da se opklade u ljudetinu da Glumbove oči, osim što buljave i velike, služe još nečem osim da zabavljaju četu na račun glavatog goblina. Stoga su Pirag i Bugar bez ljubomore prihvatili da kutlačar Borlg krene u izvidnicu samo sa Glumbom i onom vešticom Lerom. 

Svi su se, razume se, plašili krupnog orka, ali nisu prezali da mu se rugaju iza leđa i hvataju krivine kad god bi uspeli. Glumb nije to mogao sasvim da razume. Dopadao mu se Borlg. Bio je tako hrabar i snažan. Sanjao je glavati goblin da i on jednog dana ima tako dlakave i mišićave ruke kao Borlg. 

Popeli su se na čuku i posmatrali ljude u dolini. Čak ni Glumb nije mogao da razabere šta rade. Šta god da je bilo posredi, dizala se velika prašina i bili su užurbani kao mravi. 

"Šta je ono, gospon kutlačaru?" pitao je Glumb prostodušno bez straha da će dobiti preko usta na izvidnici.

Lera se osmehnula i stavila ruku na Glumbovo rame.

Glavni kutlačar ćutao je nekoliko trenutaka gladeći bradu i brkove uredno upletene i okićene koštanim šnalama. 

"Grade put", progunđao je Borlg.